Get Adobe Flash player
Naslovna

Scenario realizacije

Dokument je iz novembra 2007. godine

Scenario realizacije I faze
    (kreiranje baze podataka MISS)

(Predlog plana rada za realizaciju naredne faze MISS)

Sledećom fazom razvoja MISS obuhvaćeni su podsistemi, definisani Strateškom studijom razvoja:

Dopuna muzejskog fonda - Akvizicija
Stručno-naučna obrada 
Smeštaj muzejskog fonda.

To podrazumeva sledeće grupe poslova:

  • Formiranje projektnog tima i kreiranje baze podataka u domenu navedenih podsistema (tim će biti sastavljeni od muzejskih stručnjaka matičnih muzeja i informatičara iz NM i spoljnih saradnika).
  • Programiranje.
  • Implementaciju programa i obuku korisnika (novim programom će biti obuhvaćeni podaci Centralnog registra i time će prestati upotreba starog programa CR).
  • Nabavku licenciranog softvera.

Tehnologija za realizaciju je Microsoft .NET.
Metodologija za projektovanje i razvoj baze podataka je Object Role Modeling (ORM).

Object Role Modeling (ORM) je činjenično  orjentisan (fact-oriented) metod modelovanja. Razvija se od 1970. godine. Programska podrška ovom načinu modelovanja baza podataka je  Microsoft Visio for Enterprise Architect, kao osnovni softverski alat za projektovanje u okviru MS Visual Studija.

ORM svojom složenošću, sveobuhvatnošću i detaljno razrađenom dokumentacijom u svakoj svojoj fazi predstavlja najbolju potporu projektovanju jedinstvene muzejske baze podataka u okviru MISS.

 Opis rada ORM

ORM metodologija projektovanja baze obuhvata dve osnovne grupe poslova:

1. Modelovanje poslovnih pravila:

Proces prikupljanja, analize i modelovanja baze podataka počinje analizom poslovnih pravila i to na način i terminologijom koji koriste ljudi koji obavljaju određeni posao u okviru muzeja kao poslovnog sistema. Ovde se, u početnoj analizi, ne koriste tehnički termini karakteristični za kasnije faze. U ovoj etapi razvoja razlikuju se 2 faze:

  • Faza eksternog modelovanja – obuhvata organizovanje informacija koje postoje u okviru poslovnog sistema, u našem slučaju muzeja – muzejska dokumentacija, kartoni, inventarne knjige, izveštaji, katalozi...
  • Faza konceptualnog modelovanja – konceptualnim modelima se opisuju poslovni zahtevi sa svim detaljima i ograničenjima a iz perspektive obavljanja određenih poslova u poslovnom sistemu, bez detalja o implementaciji.

2. Modelovanje baze podataka

Nakon obuhvatanja poslovnih pravila konceptualnim modelom, kreira se relacioni model baze podataka, koji se takođe sastoji 2 koraka :

  • Kreiranje logičkog modela 
  • Kreiranje fizičkog modela baze

Tokom procesa modelovanja, takođe, se menja i težište izvršavanja određenih poslova, kao i učesnici. U toku eksterne i konceptualne faze fokus je na radu modelera sa stručnjacima iz poslovnog sistema, dok se u „logičkoj“ fazi, opis dokumentacije pomera ka diveloperima (specijalizovani informatičari).  U „fizičkoj“ fazi se potpuno definiše fizička struktura baze u zavisnosti od primenjenog DataBaseManagmentSystem-a. 

  • ORM se koristi za modelovanje poslovnih pravila u konceptualnoj fazi.
  • Za generisanje logičkog modela baze koristi se ER modeling.
  • Za definisanje fizičkog modela koristi se Transact SQL DDL (data Definition Language) ukoliko se kreira SQL baza.

 Domen eksperti

 Domen eksperti su ljudi iz poslovnog sistema – muzejski tim koji obezbeđuju neophodne poslovne zahteve i podatke, kao i nformatičari specijalizovani za određenu vrstu posla (modeleri, diveloperi, administratori...) - informatičaki tim.

 Domen eksperti, u opštem slučaju, se mogu svrstati u nekoliko grupa:

  • Subject metter experts (SMEs) – potpuno razumeju jednu oblast posla i podatke koja se izražava kao deo  funkcije poslovnog sistema. U muzejskom poslovnom sistemu SME je na primer: numizmatičar
  • Knowledge workers – Imaju direktno iskustvo o obavljanju konkretnih poslovnih procedura i načina korišćenja podataka. na primer: kustos dokumentrista.
  • Business analysts – Vide celu sliku posla koja uključuje mnoge SMEs i Knowledge workers.
  • System architects – Razumeju kako funkcioniše prednji deo (klijentski) i zadnji deo (baza podataka) IT sistema razmenjuje podatke.

 Developers -  Specijalizovani informatičari koji direktno implementiraju poslovnu logiku kroz razvoj aplikacije.

 Projektni tim

 Tim za projektovanje čine:

  1. Project Manager
  2. Muzejski tim
  3. Informatički tim

 1.     Project Manager - Projektant rešenja 
(poželjno MCSD - MicrosoftCertifiedSolutionDeveloper) 

Kreira poslovno rešenje i sinhronizuje rad oba dela projektnog tima. Informatičar koji je sertifikovan za sve prethodno navedene informatičke poslove. Poznaje muzejsko poslovanje i ima iskustvo u izradi i administraciji muzejskih baza podataka i aplikacija.

 2.    Muzejski tim

Zadatak muzejskog tima je da u okviru definisanih ciljeva obezbedi informatičkom timu sve neophodne podatke za kreiranje baze podataka i korisničke aplikacije. U fazi eksternog dizajna baze, tim proverava da li su Strateškom studijom razvoja MISS obuhvaćene sve muzejske klase podataka u domenu navedenih podsistema i eventualno vrši korekciju. U sledećim fazama, zajedno sa projektantom rešenja - projekt menadžerom i projektantima baze daje sve neophodne podatke potrebne za razvoj konačne, fizičke strukture baze podataka, uključujući i uzorak realnih podataka iz svog domena (Use Case). 

Muzejski tim čine:

  1. rukovodilac timaBusiness analysts – sinhronizuje rad muzejskog tima, muzejski stručnjak sa iz Narodnog Muzeja u Beogradu kao centralne ustanove zaštite, koji detaljno poznaje tehnologiju muzejskog poslovanja i međusobnu saradnju muzeja, kao i međunarodne muzeološke standarde. 
  2. po jedan član za svaku od vrsta muzejskih predmeta Subject metter experts (SMEs) – arheolog, numizmatičar, istoričar umetnosti, etnolog, istoričar, stručnjak  za prirodnjački materijal, za muzejske predmete iz oblasti nauke i tehnike, primenjenu umetnost, savremenu umetnost,  naivnu umetnost i  pozorišnu umetnost. Članovi tima su iz odgovarajućih matičnih muzeja. Tim obezbeđuje neophodne podatke o poslovnim pravilima, muzeološkim standardima i strukturi podataka o vrsti predmeta u oblasti muzeoloških poslova za koje je specijalizovan. Takođe daje vrednosti opštih i specijalizovanih kataloga za svoju oblast.  

 3.     Informatičaki tim

Zadatak informatičkog tima je kreiranje baze podataka, import prethodno unetih podataka korišćenjem programa CR, kao i drugih muzejskih aplikacija u novu bazu podataka, kreiranje korisničke aplikacije, njene implementacije, obuke korisnika i održavanje aplikacije u dogovorenom roku. Poželjno je da su članovi tima prethodno sarađivali. Svaki od članova informatičkog tima mora da ima odgovarajući kvalifikaciju i iskustvo u domenu posla koji obavlja u okviru tima. 

Informatičaki tim čine:

  1. modeleri (projektanti baze) – Osnovni zadatak je kreiranje baze podataka koja potpuno odgovara poslovnim pravilima muzeja koja definiše muzejski tim. Neohodna je stalna saradnja sa projektantom rešenja (Solution Developer) i muzejskim timom. Model se razvija primenom Microsoft Visio programa sa kompletnom dokumentacijom, poštujući sva pravila ORM, od eksternog dizajna, razvoja konceptualnog modela i sve do konačnog, normalizovanog fizičkog modela. Normalizacija do V normalne forme. Sarađuju sa administratorom baze, posebno kada se piše kod koji je na bazi (trigeri, procedure...) Fizički format baze je SQL (neka od varijanti  u zavisnosti od dobijene strukture i raspoloživih resursa) 
  2. administrator baze – sarađuje sa modelerom u toku razvoja baze podataka. Sarađuje sa programerima  u toku izrade aplikacije, posebno u delu gde se definišu upiti na bazu i korišćenje procedura koje se nalaze na bazi. Obezbeđuje import prethodno unetih podataka iz muzeja u Srbiji koji su u drugom fizičkom formatu (DBF). Vrlo je bitno mišljenje administratora o načinu objedinjavanja svih podataka muzeja Srbije u jedinstvenu bazu, što u velikoj meri opredeljuje i način kreiranja korisničke aplikacije. 
  3. programeri za razvoj aplikacije – (u narednim fazama razvoja MISS) razvijaju WEB ili Desktop muzejsku aplikaciju koja sadrži sve neophodne programske alate za obavljanje poslova sa kreiranom bazom. Do konačnog dizajna aplikacije i implementacije poslovne logike dolaze zajedno muzejski tim i programeri. Koristi se Microsoft tehnologija programiranja : Visual Basic  ili C#.

Goran Gavrilović